Beograd Društvo

Stručnjaci u strahu da neće moći da se izbore sa najezdom komaraca, krpelja i smrdibuba! “Biće ovo teška godina”

Klimatske promene, koje godinama unazad čine da godišnja doba ne odišu svojim karakterističnim temperaturama, doprinele su i tome da se određeni insekti pojave kada im nije vreme. Ove godine, a na to upozoravaju i stručnjaci, imaćemo velikih problema sa komarcima, krpeljima i smrdibubama!

Zato sada gotovo tokom cele godine imamo neželjene goste u svom domu, koji nas svojim mirisom kada ih uhvatimo podsete zašto se zovu smrdibube. Visoke temperature, kada se ne očekuju, dovele su do toga da krpelji krenu u potragu za hranom, a s obzirom na to da su sadašnje vremenske prilike takve kakve su, sa skokom temperature može se očekivati i nagla pojava velikog broja komaraca.

Biće teško izboriti se sa velikim brojem komaraca

Kao i svake godine, sektori zaduženi za zaprašivanje komaraca rade na tome da se broj tih insekata smanji. Ove godine, poručuju da će “biti izuzetno teško izboriti se sa očekivanom velikom brojnošću” i da je “pred nama teška godina” kada su u pitanju komarci.

Razlog za to su nepovoljne vremenske prilike koje ne dozvoljavaju Sektoru ekologije i unapređenja životne sredine Javnog komunalnog preduzeća „Gradska čistoća” da otpočne akcije suzbijanja odraslih jedinki komaraca na teritoriji Beograda, na šta su pre dva dana i sami upozorili.

Iz “Čistoće” su saopštili da se za sada nastavljaju samo larvicidni tretmani koji se sprovode od početka marta, jer oni, kako su pojasnili, ne zavise od padavina, vetra i temperature vazduha.

Zaprašivanje komaraca
Zaprašivanje komaraca

Doktorica medicine u tom preduzeću Dubravka Planinac je pojasnila da će se zbog tople zime biti teško izboriti se sa komarcima.

“Situacija je dodatno otežana trenutnim vremenskim prilikama koje ne dozvoljavaju planirani početak akcija suzbijanja odraslih jedinki komarca, a sa skokom temperature očekujemo naglu pojavu velike brojnosti ovih insekata. Zato će naše akcije, kada se za njih stvore uslovi, morati da budu vrlo intenzivne i svakodnevne”, rekla je Planinac.

Koje bolesti mogu da prenesu

Ubod komarca će u većini slučajeva ostaviti za sobom crveni pečat, koji će svrbeti, ali će se povući relativno brzo. Međutim, ono što predstavlja veliki problem, to je što postoje i slučajevi kada će preneti virus “Zapadnog Nila”, koja je u Srbiji zvanično registrovana prvi put krajem jula 2012. godine.

Novembra, prošle godine je, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ukupan broj obolelih u toj sezoni bio 228, od kojih je 97 bilo u Beogradu.

Šta je virus “Zapadnog Nila”?

Groznica Zapadnog Nila je infektivno oboljenje koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca.

Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje najčešće nastaje ubodom zaraženog komarca, dok se oni zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica, piše na sajtu Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd.

Virus ne prenosi direktnim kontaktom jedne osobe sa drugom putem dodira, poljupcem ili negovanjem inficirane osobe. Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Koji su simptomi i ko su ugrožene kategorije

Najveći broj ljudi koji su inficirani virusom Zapadnog Nila nemaju nikakve simptome ili, pre potpunog ozdravljenja, pokazuju blage znake bolesti kao što su povišena temperature, glavobolja i bolovi u telu, piše stručni medicinski sajt Stetoskop.

Kod nekih ljudi može da se javi blagi osip ili otečene limfne žlezde. Kod nekih pojedinaca naročito starih osoba, virus Zapadnog Nila može da izazove ozbiljnu bolest koja djeluje na moždano tkivo. U vrlo ozbiljnim slučajevima može da izazove stalno oštećenje živaca i da bude smrtonosna.

Na sajtu Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd navode da je osetljivost na infekciju opšta, ali da osobe starosti preko 50 godina imaju veći rizik za nastanak neuroinvazivnog oblika bolesti. Dodaje se i da infekcija dovodi do stvaranja imuniteta.

Kako da sprečite napad komaraca

Na sajtovima za dezinskeciju i deratizaciju navode i nekoliko primera kako se može sprečiti napad komarca. Najbolje je, kako pišu, izbegavati boravak u blizini vode, šume, livade, parka, posebno u sumrak i u zoru kada ih je najviše (od 19 h do 23 h je period najveće aktivnosti komaraca).

Postoje i određene preventivne mere ukoliko odlučite da i u to vreme budete napolju.

  • Oblačite košulje sa dugim rukavima, dugačke pantalone, čarape i kape
  • Postavite komarnike na prozorima i vratima
  • Uklonite višak vegetacije oko kuće, ona im služi kao zaštita i mesto za razmnožavanje. Važno je redovno kositi travu, šišati živu ogradu, sklanjati opalo lišće
  • Neke biljke poput lavande, bosiljka, ruzmarina, nane ispuštaju jake mirise koje odbijaju komarce, te ih zbog toga treba saditi što više
  • Održavajte čistoću okoline. Očistite smeće, ispraznite kante za đubre i kontejnere, uklonite divlje deponije, ne bacajte blizu kuće organske materije, njima se hrane larve komaraca, redovno praznite septičku jamu
  • Obratite pažnju na stajaću vodu, jer komarci tu polažu svoja jaja. Da biste sprečili ili bar smanjili njihovo razmnožavanje, potrebno je da osušite barice oko kuće, ispraznite kantice, stare saksije, oluke i ostala mesta gde voda stoji duže vreme. Proverite podrume, garažu, šupe i ostale prostorije gde se slabo zalazi. Ukoliko imate na terasi ili u dvorištu bazen, noću ga ispraznite
  • Korišćenje repelenata. U prodaji postoji mnogo preparata, kako za odrasle tako i za decu. Repelenti su supstance prirodnog ili sintetičkog porekla koje ometaju senzore insekata i na taj način ih odbijaju

Imaćemo i mnogo više krpelja ove godina

Ovog proleća i leta imaćemo, takođe zbog blage zime, imaćemo mnogo više krpelja nego ranije. Zahvaljujući tome što su tokom zime temperature bile više, odnosno prelazile su sedam stepeni Celzijusa, krpelji na teritoriji Srbije već su u martu bili u potrazi za krvnim obrokom.

Među njima je i ona najopasnija vrsta, šumski krpelj (Ixodes ricinus), koji prenosi lajmsku bolest, tako da već od tog perioda godine, ranije nego uobičajeno, svaki odlazak u prirodu zahteva oprez i kontrolu tela, jer se krpelji najčešće nalaze na žbunastom rastinju u položaju „za lov”, tražeći domaćina koji im može biti veverica, lisica, pas, ali i čovek.

Oni su u toku kasne jeseni i zimskih meseci obično neaktivni, a vreme ima presudan uticaj na početak i kraj njihove aktivnosti.

Slabost, umor, bolovi u mišićima…

Lajmsku bolest karakterišu, između ostalog, slabost, umor, bolovi u mišićima i zglobovima, blago povišena telesna temperatura…

Najčešće se nalaze na žbunastom rastinju
Najčešće se nalaze na žbunastom rastinju

Najčešće mesto ujeda su ekstremiteti, pa nošenje čarapa i dugih pantalona smanjuje mogućnost da do toga dođe, jer ne mogu da priđu do kože. Kako biste ih izbegli, ne treba sedeti u dubokoj, nepokošenoj travi, ali svakako samopregled nogu, ruku i glave, naročito kod dece, mogu sprečiti mnoge neprijatne situacije.

Krpelja vadi isključivo stručno lice

Nakon povratka iz prirode obavezna je provera da li je na telu negde ostao krpelj, te ukoliko ga uočite, potrebno je odmah otići kod lekara kako bi ga stručno i precizno izvukao iz kože.

Tako je pojasnio infektolog prof. dr Žarko Ranković ranije u razgovoru za „Blic“, naglašavajući da krpelja vadi isključivo stručno lice.

– Ranije se stavljao alkohol, ulje, ili neko drugo sredstvo, ali to se nikako ne preporučuje. Primena tih sredstava može da izazovu da krpelj povrati, pa ukoliko je inficiran, on u kožu može da ubrizga boreliju burgdorferi, koja izaziva lajamsku bolest. Srećom, nema razloga za paniku, nisu svi krpelji zaraženi. Svakako je neophodno javiti se lekaru- kazao je Ranković.

Kako se vadi krpelj

Iz Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu su ranije savetovali da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi – ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti…

– Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste ipak sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru – kazali su ranije iz Savetovališta.

Savetuju i da posle uboda krpelja tri meseca treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole.

Nekada sezonski posetioci, sada gotovo stalni gosti – grozne smrdibube

Smrdibube, ili kako se stručno zovu stenice, čine veliku grupu insekata koji poreklo vode sa azijskog kontinenta, iz zemalja Srednjeg i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište.

Iako su bezopasne i neće bežati kada se uhvate, svojim odbrambenim mehanizmom će brzo i intenzivno pokazati zašto su zaslužile epitet smrdibube.

Telo smrdibube podseća na viteški štit koji može biti u nekoliko boja, najčešće su zelene ili tamno braon, a može da naraste od 12 do 17 milimetara.

Njihova najezda je uglavnom kada je hladno, te se tada mogu videti u prostorijama gde se boravi, jer traže zaklon.

Uništavaju useve

Ovaj insekt neće naneti nikakvu štetu čoveku, ali zato usevima hoće, jer da bi se hranile probijaju površinu biljaka i svojim ustima piju tečnost. To u plodovima poput jabuka izaziva trulež.

Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost.

Štetu ne nanose čoveku, već usevima
Štetu ne nanose čoveku, već usevima

Žute fleke na paradajzu ili paprici, mrke fleke na jabukama ili kruškama i slično su samo neka od oštećenja koja smrdibube mogu da proizvedu.

Prema pisanju Nacionalne geografije, farmeri u istočnom delu Sjedinjenih Država su 2010. godine procenili da su braon smrdibube uništile jabuke u vrednosti od 37 miliona dolara.

Ko su im prirodni neprijatelji

Najefikasnije suzbijanje je smanjenje njihovog broja u periodu prezimljavanja, kao i smanjenje broja jedinki u novoj generaciji putem uništavanja jaja pre nego što se izlegu insekti.

Najefikasniji način da se to uradi je korišćenje prirodnih predatora koji predstavljaju insekte i druge životinje koji uništavaju stenice hraneći se njima, prvenstveno njihovim jajašcima.

Prvu grupu predatora čine neke vrste osa i paukova, dok drugu grupu predstavljaju životinje koje se hrane jajima ili odraslim jedinkama stenice, pre svega glodari i ptice.

Šta mi možemo da uradimo?

Usled pojave smrdibuba u kućama, suzbijanje hemijskim sredstvima, čak i kada ga rade stručna lica neće biti naročito efikasno. Najbolji način je fizičko suzbijanje.

Pre svega zatvaranje svih otvora kroz koje stenice mogu da se uvuku u kuće da bi njihov broj u objektima bio što manji. Ukoliko se smrdibuba uhvati nežno sa bočnih strana, izbeći će se ispuštanje njihovog neprijatnog mirisa.

Izvor: Blic.rs

Foto: Canva stock

X