Beograd

Savet sugrađanima: Kako prepoznati lažne taksiste?

Bilo da ih nazivamo “divljim”, lažnim ili neprijavljenim taksistima, ova boljka Beograda, ali i čitave Srbije mogla bi da bude svedena na minimum u narednom periodu.

Barem su takva očekivanja pojačane kontrole na aerodromu “Nikola Tesla” koju je najavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, piše Blic.

Uprkos tome što su “rak rana” domaćeg turizma i pretnja regularnim taksi prevoznicima, do sada su divlji taksisti uspevali da istraju u varanju građana, sa minimalnim mogućnostima da u istom budu uhvaćeni.

Pojačano prisustvo policije, Komunalne milicije i pripadnika fizičko-tehničkog obezbeđenja na aerodromu “Nikola Tesla” postaće svakodnevnica, a ovo rešenje za akutni problem zajedno su dogovarali predstavnici kompanije “Vansi”, kao koncesionara, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, beogradskih sekretarijata kao i taksi udruženja.

Dok su se proteklih godina nizali slučajevi prevarenih stranih turista, ali i samih Beograđana, sa njima su se otkrivali novi načini da se divlji taksisti iznova snađu i ponovo uspeju u svojim namerama. Tako su se pre svega na beogradskom aerodromu, ali i na glavnoj autobuskoj stanici i ispred noćnih klubova pojavljivale tri vrste prevaranata.

Kako je nedavno objasnio direktor “Beogradskog taksija” Zlatan Zlatković, koga su ovi prevaranti često i napadali i tukli jer je pokušao da im stane na put, gostujući na televiziji, prva vrsta su taksisti u civilnim automobilima bez taksi table ili bilo kakvog obeležja (njima je omiljeno da ordiniraju na beogradskom aerodromu).

Druga vrsta vozila su najčešće regularni taksisti koji su ustupili korišćenje vozila NN licu. Naravno bez table na krovu.

Treća vrsta su vozači u taksi vozilima sa tablom i oznakom na tablicama koji s vremena na vreme prosto odluče da isključe taksimetar, čemu su svedočili brojni Beograđani koji su ih zaticali ispred noćnih klubova. To je za potvrdio i Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza auto-taksi udruženja Srbije (SATUS).

“Svi oni se mogu videti na ulicama Beograda, ali najviše njih ordinira upravo oko beogradskog aerodroma, gde im je najlakše da dođu do naivnih turista i onih koji ne znaju kako treba da izgleda regularno taksi vozilo. Da se razumemo, to nije slučaj samo u Beogradu. Sa prevarantima te vrste se bore i drugi gradovi širom sveta”, navodi Bjelić.

Prema rečima Bjelića, građani pre svega moraju da obrate pažnju na registarske tablice.

“Taksisti moraju da imaju TX registarske tablice, a vrlo je važno da se građani opredele za četiri ili pet firmi koje imaju jake kontrole unutar Srbije i kod kojih ne može da dođe do više naplate, jer smo sada svi povezani preko interneta i prati se sve što radimo. Kilometraža svake vožnje se vidi, kao i koliko košta. Problem je i što pojedini sugrađani ne obraćaju pažnju na taksi vozila, već zaustavljaju bilo koga, pa posle krive sve taksiste” naveo je Bjelić.

Kako objašnjava, sve se može upratiti, pa čak i ako se ne zabeleže registarske oznake vozila. Dovoljno je da se zna koji je prevoznik u pitanju i da se kaže vreme i mesto gde je vožnja započeta, a na osnovu toga se može dalje utvrditi da li je cena bila opravdana ili ne.

“Nije toliko važna refundacija novca, koliko je neophodno da onaj koji učini prevaru bude adekvatno sankcionisan, da mu ne bi palo na pamet da ponovi isto”, bez dileme je Bjelić.

On takođe dodaje da “divljih” taksista u Beogradu nema mnogo, između 20 i 50 vozila, kao i da su mnogo veći problem regularni taksisti koji rade “na divljaka”.

Pored svega navedenog, divlji taksisti koji vrebaju na aerodromu imaju svoj “modus operandi”, odnosno način delovanja.

Naime, njihova vozila su uvek dalje parkirana, jer ulazu mogu prići samo registrovani taksisti, ali uvek ih je tu nekoliko da “pripomognu” oko nošenja kofera. Tako zapravo kreće “vrbovanje” neupućenih putnika, najčešće stranaca. Oni zaprao nisu nikakvi taksisti, već fizička lica, klasični prevaranti.

One koje u širokom luku treba zaobilaziti čekaju putnike na dolaznim terminalima unutar zgrade i odmah ispred nje, dok su im vozila parkirana dalje, na parkinzima. Često nemaju nikakvu taksi oznaku na krovu, kao ni na tablicama registraciju koja se završava sa TX, što je oznaka za registrovano taksi vozilo.

A ono što je zapravo njihovo glavno obeležje jeste – navalentnost, odnosno to što oni prilaze putnicima i nude im da im ponesu kofer i povezu, maltene ljude za rukav.

I pored svega toga, umorni putnici najčešće očajnički traže prevoz, pa o ovim stvarima ne vode puno računa, već ih istina “udari po novčaniku”, a tada je već kasno.

Iz Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju kažu da inspektori Odeljenja za drumski saobraćaj, osim u ispitnim postupcima po prijavama, vrše vanredan terenski nadzor javnog prevoza na teritoriji grada Beograda, uz asistenciju pripadnika saobraćajne policije, i vanredan terenski nadzor taksi prevoza na Aerodromu “Nikola Tesla”, uz asistenciju Komunalne milicije.

Navode i da je za povećanu naplatu taksi prevoza potrebno uputiti prijavu ovom Sekretarijatu. Pored toga, kažu, za nasilništvo, iznude, prevare i druge postupke taksi vozača sa elementima krivičnog dela, korisnici taksi prevoza treba da se obrate MUP-u.

“Ovde posebno ističemo potrebu da podnosioci prijava za povećanu naplatu taksi prevoza evidentiraju registarsku ili krovnu oznaku taksi vozila i iskažu spremnost da kao oštećeni građani učestvuju u prekršajnom postupku, jer inspekcija nema zakonskih ovlašćenja da obešteti oštećene korisnike taksi prevoza, pa je isključivo Prekršajni sud nadležan za postupanje u prekršaju veće naplate taksi prevoza”, precizirali su iz Sekretarijata

Da “divlji isteraše pitome” govori i činjenica da se prevareni putnici retko kad adekvatno snađu u datoj situaciji, a neretko se suočavaju i sa zarobljavanjem prtljaga i nasilnim ponašanjem ovih lažnih taksista. Čak i oni koji podnesu prijave u većini slučajeva nisu spremni za učešće u prekršajnom postupku, što samo podstiče prekršioce da nastave sa činjenjem istog prekršaja koji im se višestruko isplati.

Obzirom na to da za jednu vožnju uzmu i do tri puta više novca, u odnosu na to koliko bi pokazala regularna taksi tarifa, ovi divlji taksisti ugrožavaju i registrovane taksi prevoznike koji ne mogu da se izbore sa lažnim, ali ipak prisutnim konkurentima. To je posebno vidljivo upravo na aerodromu “Nikola Tesla”.

Ipak, postoje načini da se putnici zaštite od potencijalne prevare, a registrovani taksisti od nepoštene konkurencije i to uz pomoć posebnih vaučera koji se mogu kupiti na aerodromu.

Grad Beograd je po vaučerima podeljen na šest zona, za koje u zavisnosti od udaljenosti važe zasebne cene. Tako se na primer do Novog Beograda možete odvesti za svega 1.400 dinara, ili 1.800 do Banovog brda. Recimo, sve do Lazarevca i Mladenovca, uz ovaj vaučer prevoz bi vas koštao 6.000 dinara, što je cena koju su neki strani turisti, prevareni za dobrodošlicu, plaćali do centra grada.

Vaučer je moguće kupiti na šalteru koji se nalazi u zoni međunarodnih dolazaka.

Putnicima u dolasku na raspolaganju su fiksne cene taksi usluga prema zonama, odnosno destinacijama u okviru grada Beograda, kojih ima 6, kako je definisano na mapi.

Ipak, i pored ove olakšice, veliki je broj putnika koji ili nisu obavešteni o svojim mogućnostima ili se pak nadaju da će doći do prevoza brže na tradicionalni način. To uverenje ponekad moraju da plate i tri puta više.

Izvor: Blic

Foto: Canva stock

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X