Društvo

Obeležava se dan sećanja na preminule od AIDS-a

U svetu se danas po 40. put obeležava Međunarodni dan sećanja na preminule od side (AIDS), koji se ove godine obeležava pod sloganom “Širimo ljubav i solidarnost za snažnije zajednice”.

Danas se odaje počast onima koji su izgubili živote tokom pandemije uzrokovane HIV-om, ali se i pruža podrška osobama koje žive sa HIV-om.

Obeležavanje ovog dana je i jedna od najstarijih i najvećih kampanja koja ima za cilj da podiže svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou, da poveća informisanost, promoviše solidarnost i mobiliše na zajedničke akcije u oblasti prevencije HIV-a i AIDS-a.

Poseban naglasak je na izazove sa kojima se ljudi koji žive sa HIV-om suočavaju zbog prisutne stigme i diskriminacije.

– Nakon više od 30 godina borbe, stigma i diskriminacija se i dalje dešava prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om, a u Srbiji je često doživljavamo u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, pa čak i od najbližih osoba. To je nedopustivo u 21. veku – predočio je Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije i osoba koja već 19 godina živi sa HIV-om.

Sa HIV-om se danas živi normalno

Težnja osoba inficiranih HIV-om je da žive u svetu bez stigme u kome se svaka osoba poštuje, ceni i ima mogućnost da napreduje, bude prihvaćena i uključena u društvo.

– Ne ubija virus – za njega postoji terapija, ubijaju dezinformacije koje izazivaju strah, osudu i diskriminaciju. Ubijaju sve one stvari koje neopravdano izazivaju sram i čine nas manje vrednim. Upravo takve pojave sprečavaju pojedince da dođu da se testiraju, a ukoliko su pozitivi da na vreme započnu lečenje, da pravovremeno potraže stručnu, ali i pomoć od onih koji žive sa HIV-om, kao i da pronađu utočište u porodici, negu i brigu u zdravstvenim i socijalnim ustanovama – istakao Bratislav Prokić, predsednik Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent iz Beograda.

Prema njegovim rečima, ovo udruženje je samo u ovoj godini već izgubilo dva korisnika koji su izvršili samoubistvo nakon saznanja da su HIV pozitivni.

Dalje širenje HIV-a i oboljevanje, odnosno umiranje od AIDS-a, moguće je sprečiti samo pravovremenim otkrivanjem infekcije i započinjanjem lečenja na vreme, kao i redovnim uzimanjem terapije.

HIV pozitivne osobe koje se uspešno leče i redovno uzimaju terapiju, nisu zarazne i mogu da prožive normalan ljudski vek, da imaju partnere, porodicu i zdravo potomstvo.

Iako dalje širenje HIV-a, kao i kvalitet života ljudi koji žive sa HIV-om najviše zavise od uspešnog lečenja, obeshrabruje činjenica da u Srbiji od 2018. godine na pozitivnu listu lekova koji se primenjuju za lečenje ovih pacijenata, nije stavljen nijedan savremeni lek.

– Ovi ljudi apsolutno zaslužuju najbolju terapiju koja postoji. Zabrinjavajuće je što se već pet godina čeka da se savremena terapija stavi na pozitivnu listu lekova iako je ista registrovana u Srbiji – kaže on.

Uvođenjem savremene terapije na pozitivnu listu mogu biti spaseni životi ljudi inficiranih HIV-om jer će biti lečeni terapijom koja je manje štetna. Na pozitivnoj listi lekova u Srbiji u ovom trenutku nalazi veliki broj lekova za HIV, ali u realnosti lekari ne prepisuju pacijentima većinu tih lekova, jer su čak 80 odsto njih toksični i štetni za pacijente.

– Apelujem da se proces stavljanja na pozitivnu listu lekova savremene terapije za HIV privede kraju i da se na taj način omogući da se u lečenju ovih pacijenata prate evropske moderne smernice, a ovim ljudima omogući kvalitetan život. Ako postoji lek koji 100 odsto sprečava dobijanje ove infekcije ne vidim problem da se takav lek stavi na pozitivnu listu u Srbiji i time spasu životi stanovništva – istakla je prof. dr Danijela Marić, infektolog Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Savremena terapija potrebna

Ona naglašava da se uvođenjem savremene terapije na pozitivnu listu lekova s jedne strane smanjuju razmere epidemije jer pacijenti neće biti zarazni, a sa druge strane se omogućava da život ovih pacijenata bude kvalitetniji, a oni radno sposobni. To ne smemo nikako da dozvolimo naglasio je prof. dr Jovan Ranin infektolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Na infektivnim klinikama oba univerzitetska klinička centra, Srbije i Vojvodine, uspešno leče HIV pozitivne osobe, a više od 90 odsto ovih pacijenata imaju uspešnu virusnu supresiju.

Međutim, u oba klinička centra infektolozi se slažu da Srbija polako gubi korak sa svetom, jer Republički fond za zdravstveno osiguranje više godina unazad na pozitivnu listu lekova nije stavio nijedan savremeni lek za lečenje HIV-a, kao i mogućnost prepisivanja terapije za PrEP i PEP.

Time se sada dovodi u pitanje uspešno lečenje HIV pozitivnih pacijenata i prevencija HIV-a, kao i postizanje cilja ograničavanja HIV epidemije postavljenog od strane Svetske zdravstvene organizacije i UNAIDS-a koji podrazumeva da do 2030. godine 95 odsto ljudi inficiranih HIV-om zna svoj status, njih 95 odsto bude na lečenju, a 95 odsto lečenih postigne stalnu virusološku supresiju odnosno bude nezarazno.

Desetine ljudi u Srbiji umre od AIDS-a

Zbog zakasnele dijagnostike i lečenja, kao i usled čekanja na savremenu terapiju, od posledica AIDS-a u Srbiji svake godine umru desetine ljudi.

Tokom 2022. godine novootkrivene su 164 osobe inficirane HIV-om, 52 osobe su novoobolele od AIDS-a, dok je 20 osoba umrlo od AIDS-a. U odnosu na 2021. kada je od AIDS-a umrlo 14 osoba, u prošloj godini ih je nažalost bilo više.

U Srbiji je 10 lokalnih samouprava potpisalo Parisku deklaraciju čime su se obavezale da daju veću podršku preventivnim programima odnosno uključile se u tkz. brzi odgovor na HIV.

Ovaj dan nas sve poziva da delujemo zajedno, danas više nego ikada, u cilju održivosti, jačanja i revitalizacije globalnog odgovora na HIV, tako da u budućnosti imamo svet bez stigme i diskriminacije povezane sa HIV-om i sa univerzalnom dostupnošću usluga prevencije, lečenja i podrške svakoj osobi inficiranoj HIV-om uz poštovanje svih ljudskih prava.

– Bez hrabre akcije protiv ekonomske, društvene, kulturne i pravne nejednakosti, rizikujemo da propustimo ciljeve za iskorenjavanje AIDS-a do 2030. godine – istakao je Vladimir Antić, izvršni direktor Saveza organizacija koje se bave zaštitom ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji (USOP).

Ovogodišnji Dan sećanja na preminule od side obeležava se u više od stotinu zemalja prigodnim manifestacijama koje bi trebalo da motivišu što veći ljudi, zajednica, vlada i donatora da se uključe u ove aktivnosti u cilju okončanja pandemije uzrokovane HIV.

Izvor: Blic.rs

Foto: Canva stock

X