Beograd Ekonomija

Koliko godina morate da ostavljate celu platu po strani da biste kupili stan u Beogradu

Nekretnina u Srbiji za mnoge je nedostižan san

Doći do svog stana u Srbiji sve je teže, a za mnoge i nedostižan san kako su cene nekretnina drastično skočile. Osim rata u Ukrajini i inflacije, tome je pridonelo i poskupljenje stambenih kredita.

Da bi došao do svog stana, prosečni građanin radi sve duže kako bi došao do svoje nekretnije, ali je činjenica da su se stanovi prošle godine prodavali više nego 2021. godine.

Za kupovinu stana u Beogradu potrebno izdvojiti 165 prosečnih plata

Analiza Bloomberg Adria pokazala je za stan u novogradnji od 57 kvadrata  u Beogradu neophodno 165 prosečnih neto plata, što je skoro 14 godina, tačnije 13 godina i osam meseci i to pod uslovom da se cela plata izdvaja samo za te svrhe.

Za stan u Novom Sadu i Čačku neophodno je skoro 10 godina, dok za nekretninu u Zrenjaninu i Užicu treba raditi 9 godina i 7 meseci. Srpski grad u kome je potrebno najmanje vremena za prikupljanje novca za stan u novogradnji je Zaječar, gde je za tako nešto potrebno 4 godine i 7 meseci – skoro tri puta manje nego u Beogradu. Sledi Prokuplje sa 5 godina i 8 meseci, dok je za nekretninu u Pirotu potrebno 6 godina i tri meseca rada.

Cene kvadrata u nebo su vinele različite okolnosti proteklih godina – od epidemije virusa korona, rata u Ukrajini, do visoke inflacije. Onima koji planiraju da kupe stan na kredit neće biti lako da se skuće, jer krediti nikada nisu bili skuplji, a ponuda je ograničena.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da su na skok cena stanova uticale okolnosti – epidemija virusa korona, rat u Ukrajini, inflacija.

“Vi imate inflaciju u evrima koja će kumulativno biti skoro 25 odsto u dve godine. Imali smo velike poremećaje na tržištu građevinskih materijala, velika je i potražnja. Svi ti faktori su pogurali cene kvadrata naviše. Sada ćemo verovatno ući u fazu kada će cena kvadrata da stagnira, to je normalna stvar. Trenutno jesu možda malo skuplji kvadrati u odnosu na platu, ali u nekom srednjem roku odnos će verovatno biti bolji”, rekao je Stevanović.

Upitan koliko su takve cene održive on je rekao da je svaka cena koju kupci hoće da plate održiva. Dodaje da su kamate nekada više, nekada niže, ali da se na to mora računati kada se uzima stambeni kredit.

“Nije toliko crno u Srbiji i gore nego u drugim zemljama. Pogotovo ako se pogledaju cene nekretnina sa kojima mi želimo da poredimo Beograd. Neki porede sa, recimo, prosekom Nemačke. Ako uporedimo sa Minhenom i Berlinom videćemo da nije toliko crno kod nas kao što se želi prikazati”, kaže Stevanović.

Koliko koštaju nekretnine u evropskim zemljama


A koliko vremena je u određenim evropskim zemljama potrebno da se radom dođe do nekretnine govori i istraživanje Deloita iz prošle godine.

Države u kojima se najduže radi za stan od 70 kvadrata su Češka i Slovačka, računajući prosečnu bruto platu. Prema ovom istraživanju Srbija je treća zemlja u Evropi čiji građani sa prosečno bruto platom moraju da rade 11,5 godina. Dok je Slovencima za nekretninu od 70 kvadrata potrebno 10 godina rada.

Za stan iste veličine najkraće se radi u Norveškoj, svega 4,4 godine. Za stan u Nemačkoj neophodno je 6,5 godina rada. Što se tiče regiona građani BiH moraju da rade 7, a Hrvati 8,3 godine.

Samo 10 odsto mladih ima svoj stan

Mladima je posebno otežan put do prve nekretnine jer, prema podacima Krovne organizacije mladih samo 10 odsto ima svoj stan. To je i za očekivati ako se zna da 12 odsto mladih (do 30 godina) zarađuje više od 80.000 dinara.

Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže da sa sadašnjom stopom inflacije i potrošačkom korpom koja iznosi više od 90.000 dinara, mladi ne mogu stambeno da se osamostale.
“Podaci kažu da u Srbiji oko 65 odsto mladih živi sa roditeljima. To je alarm podatak izimajući u obzir da, recimo, u Danskoj svega 3 odsto mladih živi sa roditeljima”, navela je Božičković.

Dodaje da 35 odsto mladih želi da živi sa roditeljima, jer su na neki način vezani za kuću, porodicu, tu su kulturološki aspekti, dok 65 odsto mladih želi da se osamostali, ali ne može zbog ekonomskih razloga.

“To je veliki problem zato što je svaki drugi dom u Srbiji prenaseljen. Dakle i postojeće porodične kuće nemaju dovoljno prostora za te mlade ljude da se osamostale, osnuju svoju porodicu”, navela je Božičković.

Da cene stanova ipak polako počinju da se hlade, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

Zanimljivo je da su cene stanova u starogradnji rasle više nego u novosagrađenim zgradama. U poslednjem kvartalu stari stanovi su u Srbiji rasli po stopi od 16,1 odsto, dok su trećem tromesečju beleži rast od 15,7 odsto.

Kupovina stanova od investitora pokazuje znake usporavanja i u četvrtom kvartalu novogradnja raste po stopi od 9,3 odsto naspram deset procenata iz trećeg tromesečja 2022. godine. Primera radi stopa rasta starogradnje u Beogradu  iznosi 16,83, a novogradnje 10,22 odsto, prenosi Euronews Srbija.

UnaTV

Foto: Canva stock

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X