Naša Srbija

Kako je deo biblioteke velikog despota završio u Minhenu? 

Najvredniju srednjovekovnu vladarsku biblioteku u Srbiji imao je despot Đurađ Branković. Jedan od najobrazovanijih srpskih vladara, brižljivo je sakupljao i čuvao vredne rukopise koji su bili smešteni u dvorskoj kapeli u Malom grad Smederevske tvrđave.

Pretpostavlja se da je tu bilo oko 100 rukopisnih i štampanih knjiga, a pronađeno je do sada 24 za koje se sigurno zna da su pripadale despotovoj biblioteci, jer sadrže zapise, potpise i despotov grb. Većina tih knjiga je rasuta po svetu, te su se Smederevci odlučili na epohalni poduhvat – da za budućnost sačuvaju virtuelnu biblioteku Brankovića.

-Despot Đurađ Branković je bio veoma obrazovan, brinuo je o knjigama, znao je mnoštvo jezika, naručivao je izvanredna umetnička dela. Formirao je pisarsku školu, na njegovom dvoru su se pisale i prepisivale rukopisne knjige za potrebe crkve i dvora – navodi direktorka Narodne biblioteke u Smederevu, Marina Lazović koja opovrgava uvreženo mišljenje da je najveća srednjovekovna dvorska biblioteka pripadala despotu Stefanu Lazareviću.

Nakon pada Smedereva 1459, kada se despot Đurađ Branković već upokojio, Turci su dozvolili porodici da iznese iz grada ono najvrednije, a to je bila despotova biblioteka. Dragoceni rukopisi danas su u Parizu, Londonu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Budimpešti, Odesi, u Hilandaru, na Svetoj Gori…

Smederevo nema nijedan rukopis iz dvorske biblioteke, te despotovu zbirku zovu i “bibliotekom u rasejanju”. Najvredniji primerak despotove biblioteke je molitvenik iz 14. veka.

-Koliko je bila bogata ta biblioteka potvrđuje najbogatije iluminirana srednjovekovna srpska knjiga – Srpski psaltir iz 14. veka, koji se nažalost u literaturi zove Minhenski psaltir pošto se čuva u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Da je pripadao biblioteci Đurđa Brankovića potvrđuje natpisna prvoj strani – “Pisan za potrebe dvora despota Đurđa Brankovića” – kaže Marina Lazović.

Posle pada Smedereva, despot Stefan Slepi (unuk kneza Lazara, sin Đurđa Brankovića), nosi psaltir u Albaniju, pa u Holandiju. Njegov sin despot Jovan, poklanja rukopis manastiru Privina glava na Fruškoj gori. Tu ga vidi patrijarh Pajsije u 17. veku i daje da se u manastiru Vrdnik izradi prepis.

Jedan bavarski oficir 1688. godine, tokom Velikog bečkog rata, uzima original iz manastira i nosi u bavarski manastir, da bi 1802. stručnjaci koji su posetili manastir uvideli da je to najlepši srednjovekovni psaltir u Evropi. Od tada se nalazi u minhenskoj biblioteci. Prepis psaltira je bio u Narodnoj biblioteci Srbije do 6. aprila 1941. kada je izgoreo.

U Mađarskoj je pronađena vredna knjiga “Hronikum piktum” na čijoj prvoj strani piše “Knjiga pripada biblioteci despota Đurđa Brankovića”. I u Parizu postoji više rukopisa, a u Odesi je, na primer, nadaleko poznata “Tužbalica” nastala povodom smrti despota.

Niko ne očekuje da će ovi rukopisi ikada biti vraćeni u Smederevo. Zbog toga su ovde odlučili da nabave digitalne kopije i kreiraju virtuelnu srednjovekovnu biblioteku srpskog vladara.

-Prvi korak bio je Patrijaršijska biblioteka i Muzej SPC. Podneli smo zahtev Sinodu, jer je pristup tim rukopisima zabranjen. Sinod je dozvolio da uđemo u biblioteku i da fotografišemo prvih pet stranica svakog rukopisa. Ukupno je tu bilo 10 rukopisa – navodi direktorka smederevske biblioteke i kaže da je sličan dogovor postignut i sa Nacionalnom bibliotekom u Sankt Peterburgu. Smederevska biblioteka se obratila minhenskoj sa molbom da im pošalju kopiju psaltira ili bar nekoliko prvih strana.

-Oni su poslali Muzeju u Smederevu fototipsko izdanje psaltira, koji je jako dobro odrađen i opremljen, i to izdanje košta, verovali ili ne, oko 4.000 evra. Presrećni smo jer će makar u ovom obliku biti dostupno budućim generacijama – kaže direktorka Narodne biblioteke u Smederevu.

Muzejske replike

Muzej u Smederevu poseduje korpus replika rukopisne srednjovekovne baštine Brankovića koje su izrađene za potrebe nove postavke 1972. Tadašnji direktor muzeja Leontije Pavlović ušao je u trag izgubljenim rukopisima i angažovao je najbolje srpske kopiste da naprave kopije rukopisa iz biblioteke despota Đurđa. Iz te godine je i kopija Esfigmenske povelje, koja je izdata u Žiči, 1429. godine, jedinstvena po portretima članova vladarske porodice.

Novosti.rs

Foto: Wikimedia Creative Commons

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X