Beograd

Etnografski muzej – čuvar najstarije zbirke uskršnjih jaja u Srbiji

Ova muzejska građa jedinstvena je po tome što je čine kuvana jaja, a to znači da su potpuno autentični primerci. – Zastupljene sve važnije tradicionalne tehnike ukrašavanja jaja, a najbrojnija su crvena rađena batik tehnikom

Najveća i najznačajnija zbirka uskršnjih jaja u Srbiji, koja je formirana 1904. godine, čuva se u Etnografskom muzeju. Zbirku čine uskršnja jaja sa cele teritorije nekadašnje Jugoslavije. Sakupljana su duže od stotinu godina. Ima ih oko 1.200 sa priborom za bojenje i pisaljkama za ukrašavanje. Ova muzejska građa jedinstvena je po tome što je čine kuvana jaja, a to znači da su potpuno autentični primerci. Prema dostupnim saznanjima, takva zbirka ne postoji nigde u svetu jer se obično iz muzejskih eksponata – jaja „izvuče” njihov sadržaj i čuva se samo ljuska, to jest šuplje jaje.

Način na koji se ta jaja čuvaju je zahtevniji jer je potrebno da se vodi računa o temperaturi i mnogim drugim parametrima. Zbirka jaja bila je prva, uz narodne nošnje, od koje je počela da se formira muzeološka zbirka Etnografskog muzeja.

– U zbirci su zastupljene sve važnije tradicionalne tehnike ukrašavanja jaja, a najbrojnija su crvena rađena batik tehnikom – priča Jelena Tucaković, kustoskinja u Etnografskom muzeju. Ona podseća da je običaj bojenja jaja crkva prihvatila u srednjem veku, tako da se crvena jaja u Zapadnoj Evropi prvi put pominju u 12, a kod nas u 16. veku. Međutim, narod ovaj običaj u svojim predanjima vezuje za daleku prošlost i smešta u vreme vaskrsnuća Isusa Hrista.

– Prirodne boje dobijale su se od lista, korena, grančica, semena ili nekog drugog dela biljke. Najčešće se jaje kuvalo u vodi u kojoj se nalazi bojitelj. Ukoliko se izrađivalo višebojno jaje, proces se kretao od svetlije ka tamnijoj boji. Najviše se koristila crvena boja i dobijala se od biljke broć. Boja se pravila od sušenog korena biljke. Za dobijanje crvene boje koristilo se i varzilo. Upotrebljavali su se i bakam, krmez, ruj, metvica, lipa, šljiva, nar, trešnja… I žuta boja je bila omiljena. Ona se dobijala od delova mlečike, lukovine, kukureka, koprive, smreke, breze, raznog voća, deteline, zelene pšenice, šafrana, slame… Mrka boja, često zastupljena, dobijala se od oraha, cera i čađi, a zelena od koprive, kukureka ili pšenice uz dodatak stipse. Za plavu boju bili su zaduženi divlji zumbul i smrdljika. Crna se pravila od čađi sa dodatkom jove, hrasta i oraha – navodi Tucakovićeva.

Najzastupljenija i, kako se smatra, najstarija tehnika je batik. Jaja se šaraju tako da se tankom linijom ili slojem topljenog voska iscrtava ukras. Kad se takvo jaje uroni u vruću boju, neprekrivena ljuska se oboji, a na mestima gde je bio vosak ostaje crtež. Batik se, osim kod Srba, koristio i kod Bugara, Poljaka, Slovaka, Rusa, Ukrajinaca, Rumuna, Mađara i drugih naroda.

Ukrašavanje se, otkriva Jelena, može izvoditi pomoću biljaka tako što se cvetići i listovi prilepe na jaje, koje se potom stavi u tanku čarapu i potapa u boju. Na mestu gde je bio listić ostaje njegov obris. Postoji i graviranje, iglom ili vrhom noža crtež se ugrebe po obojenoj ljusci. Za kontrolisano skidanje boje koristila se i kiselina koja se nanosila tankim predmetom ili se jaje ostavljalo da prenoći u mravinjaku. Dovitljive žene jaja su stavljala u raso i sirće da bolje upiju boju, a neke su i peskom radile abraziju boje sa ljuske jajeta i tako dobijale interesantnu teksturu. Šaranje se moglo izvoditi i prstima, tapkanjem u više boja po površini jajeta.

– Motivi koji se nalaze na jajima iz zbirke Etnografskog muzeja najčešće su stilizovane predstave iz života ili su u vezi sa nekim verovanjem. Zapažaju se geometrijski oblici iscrtani tankom linijom, slični vezu, kao što su krst, krug, zvezde… Tu su i stilizovani motivi iz biljnog sveta – listovi, cvetovi, plodovi ili cele biljke, kao i zoomorfni motivi – pile, kokoška, ribica, paun, leptir… U ovu kategoriju mogla bi da se svrsta i predstava zmaja, koji nije retka pojava na jajima, mada je često stilizovan pa se gotovo i ne razlikuje od cvetne lozice. Nešto ređe se jaja ukrašavaju motivima predmeta iz svakodnevnog života kao što su sat, lanac, grabulje, a retko se na uskršnjim jajima pojavljuju i antropomorfni motivi – orač, nevesta ili ruka – ističe kustoskinja. Tekst koji krasi ljusku jajeta uglavnom je u vezi sa hrišćanstvom i Uskrsom pa se mogu videti napisani – IS HS, Hristos voskrese.

– Prvo crveno jaje ostaje u kući, kao „čuvarkuća”, a namena mu je da čuva ljude, stoku, useve, vinograde i voćnjake od bolesti, propasti i svakog zla. Veruje se da ljuska štiti kuću od groma, a prah od ljuske se daje životinjama uz hranu da bi bile zdrave. Voda u kojoj je prethodno stajalo jaje takođe ima zaštitnu moć. Zato se koristi za umivanje i dobro zdravlje. Darivanje jaja u vreme Uskrsa je običaj kod hrišćana. Jaja se nose u crkvu ili u goste – ističe Jelena i napominje da je još Vuk Karadžić zapisao da se u vreme Uskrsa ispred manastira ili crkve ljudi „tuku” šarenim i crvenim jajima.

– U prirodi, funkcija jajeta je potencijalni nastanak života. Ovim je određeno svako dalje razmišljanje o njegovoj simbolici u kulturi. Kod mnogih starih naroda – Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Indusa, Kineza, Japanaca i drugih – poznat je mit o nastanku sveta iz jajeta. Takođe, u grobovima slovenskih i germanskih plemena ranog srednjeg veka kao deo grobnog priloga pronađena su jaja koja se mogu tumačiti i kao hrana za pokojnika, ali i kao kultni predmet. Analiza običaja i verovanja mnogih naroda indoevropskog porekla pokazuje da jaje simbolizuje klicu i snagu života. Tako su ga shvatali i naši preci – objašnjava Jelena Tucaković.

A važno je znati da je uskršnje jaje simbol vaskrsenja – simbol života.

Politika.rs

Foto: Vladimir Marković/Alo

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X