Beograd Naša Srbija

Arheološka otkrića u centru Beograda: Pronađeni ostaci antičkog Singidunuma

Ispod slojeva zemlje koja vekovima pokriva prostor između Vlajkovićeve, Kosovske i sadašnjeg Trga Nikole Pašića u parku kod Narodne skupštine, arheolozi Muzeja grada Beograda neumorno rade na otkrivanju novih ostataka prošlosti. Pažnja javnosti već nedeljama okrenuta je ka arheološkim otkrićima u samom centru prestonice.

Prema rečima arheologa i rukovodioca istraživanja kod Narodne skupštine Srbije Milorada Ignjatovića, iz sata u sat “isplivavaju” novi ostaci prošlosti, koji, ne samo da su od izuzetne nacionalne vrednosti, već mogu biti i prava turistička atrakcija, ali se još ne zna tačno šta sve zapravo krije zemljište na mestu predviđenom za izgradnju podzemne garaže.

Od ostataka antičkog Singidunuma, do tragova objekata stradalih u Savezničkom bombardovanju 1944. godine, arheolozi se u tri sloja otkopavanja susreću sa raznim epohama ovog prostora.

– Zapravo, taj lokalitet, antički Singidunum, najveće je arheološko nalazište na teritoriji širom grada Beograda. On kreće od Kalemegdana, gde su ostaci rimske tvrđave, preko Knez Mihailove, Vasine ulice, gde je koncentracija rimskog naselja. Negde od Narodnog pozorišta pa sve do Vukovog spomenika su tragovi te rimske nekropole koja je praktično u svim rimskim gradovima otprilike isto orijentisana – uzduž nekog glavnog puta koji povezuje te gradove koji su nastajali u tom periodu – rekao je Ignjatović u emisiji “Sporovi kulture” na Radio Beograd 2.

Tokom 80-ih i 90-ih godina dvadesetog veka na tom potezu, na uglu Kosovske i Palmotićeve ulice pronađeno je 80 grobova, a takva koncentracija očekuje se i na lokalitetu kod Narodne skupštine, navodi Ignjatović.

Postoje pretpostavke da se u tom delu nalazila i Batal džamija iz perioda Osmanlija, a arheolozi se nadaju da će naići i na te ostatke.

– Pretpostavke su da se tu u blizini nalazila Batal džamija i da ćemo mi naići i na te ostatke. Ono što smo takođe znali iz tih naših urbanističkih zbirki jeste da je tu postojala jedna građevina koja je negde tokom rata stradala, a sad smo sigurni da je ona stradala u Savezničkom bombardovanju 1944. godine, tako da su to ta tri sloja zapravo koja mi istražujemo trenutno na toj lokaciji. I sva tri su zanimljiva na svoj način – kaže Ignjatović.

Ljudi aplaudiraju dok prolaze

Prema rečima stručnjaka koji rade na ovim iskopinama, interesovanje naroda je ogromno. Neretko se dešava da dobiju aplauze od građana koji prolaze tim putem, što našim arheolozima posebno daje vetar u leđa.

 To je zanimljivo, ovde je neverovatno interesovanje ljudi. Uvek pitaju da li smo našli nešto novo. Sa svakim razgovaramo koliko je to moguće. Dajemo razne informacije, pokazujemo nekad direktno šta smo našli, oni su oduševljeni. Dok čekaju semafore dobacuju “arheolozi, je l’ ima nešto novo, gde vam je ona glava, kako ide iskopavanje u rimskom grobu”, to je strašno zanimljivo – kaže Ignjatović.

FOTO: Milan Ilić/Blic

Napredna tehnologija

Ignjatović ističe da sve što se naprednom tehnologijom zapazilo ispod slojeva zemlje se i pronašlo.

– Postoje nedestruktivne metode detekcije podzemnih slojeva. Radili metodom georadara i istraživanja da bismo dobili uopšte neki okvirni odnos tih slojeva gde ćemo na šta naići i on im je tako kao pokazao. Da ćemo na nekih 80 cm naići na neke nove ostatke, da ćemo na dubinama od metar i po naići na neke arheološke ostatke, jer on je zapravo video neke pravce tih zidova i sad ovo što je na većim dubinama odstupa od tih pravaca i mi ne znamo tačno šta će to da bude iz kog perioda. Negde je video nešto što bi moglo da liči na grupu rimskih zidanih grobnica, koji su recimo na 2,80 – 3 metra dubine. Da li će sve tako biti, ostaje nam da vidimo – kaže Ignjatović.

Iz sata u sat se pojavljuju neke nove stvari

– Počeli smo da nalazimo japansku keramiku, porcelan, delove automobila koji su luksuzni. Tridesetih godina kada je ta zgrada građena bila je luksuznija, da tako kažemo. Ispod njenih temelja smo otkrili neke rasturene objekte koji su sa prve polovine 17. veka – kaže Ignjatović.

Nova saznanja arheolozi dobijaju svakodnevno.

– Bila je prva pretpostavka da se tu nalazi ekonomki deo luksuznijih građevina koje su bile orijentisane ka Trgu Nikole Pašića. Međutim, počeli smo da pronalazimo japansku keramiku, porcelan i delove od luksuznih automobila. Sada mislimo da je ta zgrada, građena 30ih godina, pravljena za bogatije stanovništvo – ističe Ignjatović.

Postoje pretpostavke da je na tom mestu bila i Batal džamija, kao i mahala oko nje u kojoj su ljudi živeli.

“Ovakvu gronicu još nismo imali”

– Ispod njenog temelja pronađene su otpadne jame ili neki objekti rastureni gradnjom s prve polovine 17. veka. To je neko vreme kada je prvi put stradala Batal džamija. Priča je da oko nje postoji Enehenova mahala u kojoj su ljudi živeli. To su pretpostavke, a moguće je da mi sada nailazimo na te ostatke. Za sada sasvim sigurno imamo grobnicu koja je neobično duboka i da do sada takva nije pronađena. Izgleda da ona nije uništena, i da će se dole naći netaknuti ostaci pokojnika – kaže Ignjatović.

Do sada su pronađene posude za izlivanje tečnosti, koje se vezuju za rituale pri sahranama, a prisutno je i dosta lomljene keramike, za koju se pretpostavlja da je bila deo svakodnevnog života, i stavljana u grob.

– Do kraja meseca ćemo imati veću površinu otvorenu, pa ćemo imati neku realniju sliku o koncentraciji tih grobova. Za sada izgleda potpuno neobično. Sada smo do 3 metara i 20 centimetara – ističe Ignjatović.

Ignjatović navodi da iskopavanje za sada teče po planu, i da se arheolozi nadaju da će pronaći nešto što će moći na tom mestu i da ostane.

Turistički potencijal

Ta arheološka baština je jedan turistički potencijal, navode stručnjaci, a posebno bi bilo atraktivno da se rade rekonstrukcije rimskih naselja.

– Bilo bi možda atraktivnije da se rade neke prezentacije. Modernom tehnologijom možete da napravite rekonstrukciju nekog naselja, koje je postojalo na toj teritoriji. Ovo je sada prilika da se testira kako bi to moglo da izgleda. U Beču kad prođete i vidite neki temeljčić imate mogućnost da preko QR koda vide šta je to. Uglavnom turistima je to mnogo interesantno – ističe Ignjatović.

Misli, kaže, da iza ovoga stoji dublja priča i veće razumevanje prošlosti.

– Možemo da pričamo mnogo opštije stvari iz tih uzoraka, kakvo je okruženje bilo oko njih, šta su jeli, od čega su bolovali, da li su ih napadali paraziti… To je gomila stvari. Mislim da iza ovoga stoji dublja priča i razumevanje prošlosti. Novčić koji smo pronašli, lobanja sa minđušom… Već su na terenu konzervatori koji paze na te nalaze, sve će se čistiti ide u zbirke. Sada nam je prilika da napravimo novu prezentaciju tog perioda i da će ovo biti veliki deo te nove postavke – kaže Ignjatović.

Jedan sloj na drugi

Rade Milić, arheolog iz Centra za urbani razvoj, ističe da se Beograd nalazi u slojevima epoha. Kako ističe, svaka ruševina je jedan arheološki sloj, a Beograd je rušen čak 44 puta. On navodi i da je iskopavanje kod Narodne skupštine primer onoga kako gradnja treba da funkcioniše.

– Kad mi gledamo Beograd, to je jedan sloj na drugi. Vi imate temelje sadašnjih objekata od pre 100 godina. Ispod njih se odmah nalazi i rimski sloj i osmanski period, pronađen je i austrijski period i devetnaesti vek. Bukvalno je Beograd čudo, zato što su ti slojevi toliko intenzivni, toliko su ispod isprepletani, da vi čitate bukvalno istoriju jednog dinamičnog grada koje je često i menjao osvajače. Taj prostor tu često je bio i predmet borbe. Mnoge borbe za osvajanje Beograda su upravo bile na tom prostoru. Tako nije je čudo što nađete đulo – kaže Milić.

Milić ističe da je ovo pravi način na koji stvari treba da se rade.

– Evo ovo je pokazano primerom kako u stvari to treba da funkcioniše. Znači, kad god se dolazi u neki deo koji je zaštićen, prvo arheologija, prvo da procenimo, prvo da vidimo šta je tu postoji, pa tek onda građevinski radovi. I mene raduje ova javnost. Ona vidi, gleda, posmatra, reaguje pozitivno na to i to bi moglo da bude i neka vrsta pouke ili poruke nekima koji donose odluke kako treba da se ponašaju sa kulturom, kulturnom baštinom, da ona nije nešto što je opterećuje, nešto što je teret, nešto što je dosadno, nego da upravo više ulože u istraživanje i naše prošlosti i u iskopavanja i u prezentaciju kao što su i muzeji, kao što su i čuvanje svega toga. Nekako čini mi se da je možda počelo. Ja se bar nadam da je počelo – zaključio je Rade Milić u emisiji “Sporovi kulture”.

Izvor: Blic / Sofija Vulićević 

Foto: Oliver Bunić, Milan Ilić/Blic

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X